Sindrom policističnih jajnika (polycystic ovary syndrom - PCOS)

Izgleda kao da skrećem sa teme, ali iznenađujuće je koliko Hašimoto i sindrom policističnih jajnika imaju zajedničkog.

Sindrom policističnih jajnika je prvenstveno disbalans polnih hormona (najbitniji su estrogen, progesteron, testosteron). Kao posledica disbalansa mogu se javiti i ciste na jajnicima. Reč sindrom ukazuje da ovo nije bolest, već skup međusobno povezanih simptoma.

Osoba može imati neke ili sve simptome koji se vezuju za ovaj sindrom. Najčešći su :

• povišen estrogen u odnosu na progesteron 
• poremećen odnos FSH:LH u korist LH
• ciste na jajnicima
• ciste na dojkama
• povišen testosteron
• povišen androstendion
• gojaznost
• dijabetes
• povišeni holesterol i trigliceridi
• akne
• pojačana maljavost.

Najčešći uzrok sindroma policističnih jajnika je povišen nivo insulina. Previše insulina u krvotoku podstiče jajnike da prave isuviše testosterona. Visok nivo insulina i testosterona utiče na pravilan razvoj folikula u jajnicima. Kao rezultat, razvija se više od jednog folikula, ali ni jedan u dovoljnoj meri. Nedozreo folikul ostaje u jajniku i pretvara se u cistu i ne dolazi do ovulacije. Ovo je jasan uzročnik anovularnih ciklusa i neplodnosti.

Ukoliko nije došlo do ovulacije, neće nastati ni žuto telo koje bi lučilo progesteron. Na ovaj način nastaje disbalans između estrogena i progesterona, čak i kada je nivo estrogena ostao normalan. Ovaj disbalans je poznat kao estrogenska dominacija.

Povišen nivo LH i insulina stimulišu jajnike da proizvode androgene hormone (testosteron, DHEA, androstendion). Istovremeno, insulin i testosteron sprečavaju stvaranje SHBG (sex hormone binding globulin). To je protein za koji se vezuju estrogen i androgeni hormoni. Ukoliko manjka ovog proteina, u krvotoku se pojavljuje više slobodnog estrogena i androgenih hormona, koji tako postaju dostupniji ostalim ćelijama i time pojačavaju svoje dejstvo. Na taj način se javlja pojačana maljavost, akne,...

Dijagnozu PCOS-a je nekada lako postaviti, a nekada baš i ne. Uzrok tome je što svaka osoba može imati drugačiji skup simptoma i drugačiji nivo poremećaja hormona. Neke od osnovnih laboratorijskih analiza koje ukazuju na PCOS su:
- FSH:LH, 2. dana ciklusa
- estrogen
- progesteron, 2. i 21. dana ciklusa (pokazuje da li je bila ovulacija)
- prolaktin
- slobodni testosteron
- androstendion
- DHEAS
- 17-OH progesteron (za isključivanje bolesti adrenalnih žlezda)
- lipidni status (ukupni holesterol, LDL, HDL, trigliceridi)
- glukoza, nakon 12 sati bez jela
- GTT, test opterećenja glukozom sa merenjem insulina

Tretman za PCOS je donekle individualan, ali postoje i genealne smernice za sve. Na prvom mestu treba raditi na uklanjanju uzroka. Prvenstveno se treba pozabaviti regulacijom povećanog lučenja insulina. Ovo je svakako i najvažnije jer je uzročnik PCOS-a, ali i dijabetesa koji dalje mogu da utiču na zdravlje svih organa. Smanjenje upotrebe šećera je najbitniji korak. Najefikasnije je prestati sa upotrebom čistog šećera (beli, žuti, od trske), a potom smanjiti i unos prostih ugljenih hidrata (hleb, peciva i testenine od belog brašna, beli pirinač, slad, med). Potrebno je održavati nivo šećera u krvi u optimalnim vrednostima. To takođe znači i da ne treba dozvoliti ni prejedanje niti nivo gladovanja, jer te fluktuacije glukoze u krvi dovode do fluktuacija insulina. Redovni, ne obimni obroci su prvo što se treba uvesti kao zdrav stil života. A tu je i nezaobilazna fizička aktivnost. Ona podstiče ćelije da bolje iskorištavaju glukozu, što smanjuje potrebe za dodatnim lučenjem insulina. To ne znači da se treba forsirati vežbanjem u teretani. Redovna šetnja od sat vremena će već značajno doprineti ovom cilju. Uobičajena terapija koja pomaže u ovoj fazi je metformin (gluformin, glukofaž) koji će endoktinolog prepisati u adekvatnoj količini.

Upotreba odgovarajućih semenki može pomoći u regulaciji progesterona i estrogena. Potrebno je uz doručak uzimati po dve supene kašike nekih od semenki i to: u prvoj polovini ciklusa, da bi proizvodili valjani estrogen kombinuju se mleveni lan i bundevino seme (može i samo jedna od vrsta ovih semenki), a u drugoj polovini ciklusa, da bi smo podstakli proizvodnju progesterona, uzimaju se seme suncokreta i/ili susama.

Mnogi endokrinolozi će preporučiti upotrebu nekih od kontraceptivnih pilula, naročito onih koji u sebi imaju i anti androgene supstance, kao što je slučaj sa Diane-35. Upotreba ovih tableta podiže nekoliko pitanja. Neke žene imaju predispoziciju ka trombofiliji, a ove tablete je dodatno podstiču i to može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme . Cilj tablete je da se uspavaju jajnici da bi opala produkcija androgenih hormona i tako se vratio balans/prevlast ženskih polnih hormona. Mnogi smatraju da je to samo privremeno rešenje i da se prestankom uzimanja tableta sve vraća na staro. No, ovo ostaje kao otvoreno pitanje jer ženama kojima je cilj trudnoća, ostanu u drugom stanju vrlo brzo nakon prestanka ove terapije. Nekima se dodatno prepisuju lekovi koji podstiču ovulaciju (klomifen), što može pomoći u vraćanju balansa između progesterona i estrogena.

Više je puteva ka vraćanja hormona i celog organizma u stanje ravnoteže. Koji je Vaš lični put, zavisi samo od Vas. No, svaki od njih počinje Vašom željom da pomognete svom telu, a ono će vam vratiti zdravljem i zadovoljstvom.

Od Majre do endokrinologa

Da li da budem iznenađena da je Majra bila u pravu?
Ne znam da li sam srećnija što sam naišla na Majru ili što sam napokon došla do endokrinologa koji zna svoj posao i obavlja ga sa željom da zaista reši problem.
Nakon testova hormona (2. i 21. dan) i testa “opterećenja” glukozom, ispostavilo se da mi hormoni zaista nisu kakvi bi trebalo da budu. I da, Majra je bila u pravu da zaista imam začetak insulinske rezistencije.

Insulinska rezistencija
Nakon što pojedemo nešto slatko (šećer, med) ili puno skroba (krompir, hleb, testenina), to se razloži na glukozu koju organizam koristi kao izvor energije. Glukoza u krvi raste, pankreas luči insulin. Inuslin je taj koji ”otključava vrata” ćelije i predaje joj glukozu. Ukoliko ćelija postane rezistentna (otporna) na insulin, ta vrata će ostati zaključana. S obzirom da pankreas dobija informaciju da i dalje ima puno šećera u krvi, on luči još više insulina. Tako ojačana insulinska vojska, uspeva da prosledi glukozu do ćelija, a višak pretvori u masnoću (trigliceride) koji će se nataložiti u jetri, uskladištiti kao masne naslage ili pretvoriti dalje u holesterol.
Kad duže vreme postoji ova borba i pojačano lučenje insulina, pankreas se iscrpljuje i u krajnjem momentu prestaje da luči insulin ili ga luči u malim količinama. To je momenat kada je nastupio dijabetes (šećerna bolest).
Insulinska rezistencija je prvi stadijum, koji je moguće ustanoviti tek OGTT (oral glucose tolerance test). Ovim testom se unosi veća količina glukoze (75 ili 100g) i svakih 30/60 minuta se mere količine glukoze i insulina u krvi. Test traje dva ili više sati. Kod potpuno zdravih osoba, insulin se za to vreme poveća do određene granice, a po isteku vremena trajanja testa vrati na početnu vrednost (isto važi i za glukozu). Ukoliko postoji insulinska rezistencija, početne vrednosti glukoze i insulina mogu biti potpuno normalne. No, u toku testa će se izlučiti i nekoliko puta više insulina od normalnog. Do kraja testa insulin ne stigne da se spusti na početnu vrednost, a zbog toga glukoza može pasti i ispod donje granice. Zato je bitno nositi proteinski obrok koji se pojede odmah po završetku testa. U spurotonom se skoro srušite kao ja, jer mi niko nije rekao za to, pa mi je trebalo petnaest minuta da dodjem do hrane i još toliko da se oporavim.
Preddijabetes je drugi stadijum, kada su povišene vrednosti glukoze izmerene ujutro nakon ne konzumiranja hrane 12 sati.
Dijabetes je poslednji stadijum, kada je vrednost jutarnje glukoze znatno iznad dozvoljenih vrednosti.

Ako se insulinska rezistncija ustanovi na vreme, mnogo je lakše pobediti je, da se za destak godina ne bi razvila u dijabetes. Najbitnije je izbaciti šećere da ne bi postojali skokovi i padovi glukoze i insulina u krvi. Manji a češći obroci su veoma bitni za održavanje neke srednje količine glukoze. Takođe, stara priča o fizičkoj aktivnosti opet dolazi na scenu. Vežbanjem/šetnjom, ćelije ponovo postaju osetljive na insulin, pa nije potrebno da ga pankreas luči u velikim količinama. Možda je zapravo priča ta da je zbog vežbanja ćelijama potrebno više energije, za razliku od pasivnih, uspavanih ćelija koje su lenje da ustanu i otvore vrata jer im nije potrebna dodatna energija za lenčarenje.

Moj endokrinolog mi je predložila tri meseca nekonzumiranja šećera i meda ni u tragovima, a da bi sve to išlo brže, uvela mi je i minimalnu dozu gluformina (metformin), jednu tabletu od 500 mg. Znam da mnogi imaju stomačne probleme od njih u početku, zato je potrebno početi sa manjim količinama (250 mg) i to uz ručak.
Videćemo kako će ova promena uticati na moj insulin i holesterol. Nešto više od nedelju dana nisam okusila šećer čak ni u dragoj mi jutarnjoj kafi. Nisam ljubitelj slatkoga, ali jutarnja kafa više nema isti ukus braon šećera. Šmrc. Umesto šećera, počela sam da koristim steviju. Ona je baaaš slatka, ali joj je glukozni indeks nula, što znači da ne povećava nivo glukoze niti insulina u krvi. No, meni se ne sviđa nešto posebno jer ima ukus belog šećera koji nikad nisam volela.

Sve više se insulinska rezistencija povezuje sa sindromom policističnih jajnika (PCOS-polycystic ovary syndrom), tačnije obrnuto. O tome u sledećem postu.