Sticajem raznih sticaja, dođoh i do Majre. Verovatno mnogi već znaju o njoj. Ukratko, ona je ruski doktor medicine, specijalizovana za "auro-testiranje i biolokaciju" (apr). Oni koji razmišljaju samo u okvirima zapadnjačke medicine mogu stati ovde sa čitanjem. :)
Otišla sam iz čiste radoznalosti. Baš zato što čeznem za doktorom koji će me posmatrati kao celinu, a ne kao skup izolovanih organa, pokušah sa Majrom. Dve nedelje pre pregleda kod Majre, bila sam na kontroli kod endokrinologa na VMA. Kada sam endokrinologa pitala zašto mi konstantno pada FT3, njen odgovor je bio da nju FT3 uopšte ne interesuje i da to nikada ni ne traže u analizama, već samo TSH i FT4. Da sam drugačija osoba verovatno bih zaplakala, ali ovako sam zapečatila svoja osećanja prema endokrinolozima kao "duboko razočarana". To mi je bila krajnja potvrda da sam sama sebi jedina nada.
Pregled kod Majre je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Žena je direktna, ali veoma logična u svom izlaganju i pokušaju da pacijentu objasni uzročno-posledične veze.
Sve kreće od estrogena. Povećana količina estrogena uzrokuje smanjenje progesterona. Ovaj utiče na hormon c, koji utiče na hormon d, ... I tako dođosmo do toga da ja imam Hašimoto. Inače, apsolutno joj ništa nisam rekla od čega bolujem. Samo sam joj rekla da nešto nije u redu i da želim da me pregleda. Bilo je zapanjujuće napokon čuti nekoga da izgovara rečenicu : sve ima svoj uzrok, samo je pitanje da li lekari umeju da ga razumeju/prepoznaju.
Nastavak uzročno-posledične veze je stigao do tačke da svi ti hormonski disbalansi dovode do problema sa pankreasom i insulinske rezistencije. To je zaista tačka preko koje se nesme preći. Insulinska rezistencija zapravo znači dijabetes, koji praktično uzrokuje odumiranje ćelija, a potom i čitavih organa.
Sve što mi je rekla se apsolutno uklapa u sva moja mala istraživanja. Dominacija estrogena je tema koja postaje sve zastupljenija u istraživanjima okidača Hašimota.
Poenta cele priče je da ne treba posmatrati organ niti samu bolest kao entitet izdvojen od svega. Organizam je jedna funkcionalna celina. Samim tim bolest koja se manifestuje na jednom organu ne mora biti bolest tog organa. Bolest može biti posledica disbalansa celog organizma i treba je lečiti kao takvu.
Majrina daljnja uputstva za mene su bila vađenje polnih hormona 2., 14. i 21. dan ciklusa da bi se utvrdilo koji hormon odstupa od očekivanog ponašanja. I naravno, da nađem dobrog endokrinologa koji će se pozabaviti time (ah!). Njena uobičajena terapija je fosilizovana smola koja sadrži sve minerale neophodne organizmu. Što opet naslućuje da je uobičajeni glavni uzrok svim bolestima nedostatak minerala u hrani.
Otišla sam iz čiste radoznalosti. Baš zato što čeznem za doktorom koji će me posmatrati kao celinu, a ne kao skup izolovanih organa, pokušah sa Majrom. Dve nedelje pre pregleda kod Majre, bila sam na kontroli kod endokrinologa na VMA. Kada sam endokrinologa pitala zašto mi konstantno pada FT3, njen odgovor je bio da nju FT3 uopšte ne interesuje i da to nikada ni ne traže u analizama, već samo TSH i FT4. Da sam drugačija osoba verovatno bih zaplakala, ali ovako sam zapečatila svoja osećanja prema endokrinolozima kao "duboko razočarana". To mi je bila krajnja potvrda da sam sama sebi jedina nada.
Pregled kod Majre je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Žena je direktna, ali veoma logična u svom izlaganju i pokušaju da pacijentu objasni uzročno-posledične veze.
Sve kreće od estrogena. Povećana količina estrogena uzrokuje smanjenje progesterona. Ovaj utiče na hormon c, koji utiče na hormon d, ... I tako dođosmo do toga da ja imam Hašimoto. Inače, apsolutno joj ništa nisam rekla od čega bolujem. Samo sam joj rekla da nešto nije u redu i da želim da me pregleda. Bilo je zapanjujuće napokon čuti nekoga da izgovara rečenicu : sve ima svoj uzrok, samo je pitanje da li lekari umeju da ga razumeju/prepoznaju.
Nastavak uzročno-posledične veze je stigao do tačke da svi ti hormonski disbalansi dovode do problema sa pankreasom i insulinske rezistencije. To je zaista tačka preko koje se nesme preći. Insulinska rezistencija zapravo znači dijabetes, koji praktično uzrokuje odumiranje ćelija, a potom i čitavih organa.
Sve što mi je rekla se apsolutno uklapa u sva moja mala istraživanja. Dominacija estrogena je tema koja postaje sve zastupljenija u istraživanjima okidača Hašimota.
Poenta cele priče je da ne treba posmatrati organ niti samu bolest kao entitet izdvojen od svega. Organizam je jedna funkcionalna celina. Samim tim bolest koja se manifestuje na jednom organu ne mora biti bolest tog organa. Bolest može biti posledica disbalansa celog organizma i treba je lečiti kao takvu.
Majrina daljnja uputstva za mene su bila vađenje polnih hormona 2., 14. i 21. dan ciklusa da bi se utvrdilo koji hormon odstupa od očekivanog ponašanja. I naravno, da nađem dobrog endokrinologa koji će se pozabaviti time (ah!). Njena uobičajena terapija je fosilizovana smola koja sadrži sve minerale neophodne organizmu. Što opet naslućuje da je uobičajeni glavni uzrok svim bolestima nedostatak minerala u hrani.
Нема коментара:
Постави коментар