Kako sve funkcioniše

Da bismo razumeli gde sve može da krene naopako, treba znati kako sve funkcioniše ili bi trebalo da funkcioniše.

Hipotalamus : TRH
Hipofiza : TSH
Štitna žlezda : T4, T3
Jetra : T4->T3

• Hipotalamus je deo mozga koji, između ostalog, reguliše rad endokrinih žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Kada registruje potrebu za hormonima štitne žlezde, hipotalamus luči TRH (Thyrotropin-releasing hormone, Tireotropin oslobađajući hormon).
• TRH utiče na hipofizu da počne sa lučenjem tireotropina, tj TSH (Thyroid stimulating hormone, Tireostimulišući hormon).
• TSH utiče na štitnu (tiroidnu) žlezdu, koja luči T4 (tiroksin) i T3 (trijodotironin). Štitna žlezda većinom luči T4, a samo u malim količinama T3. T4 je neaktivna, a T3 aktivna forma ovog hormona.
• Jetra je najviše zadužena za pretvaranje T4 u T3 u procesu dejonizacije.

Nastanak T4 i T3 hormona

Folikuli štitne žlezde proizvode protein tiroglobulin (Tg). Uz pomoć enzima tiroperokisaze (TPO), jod se vezuje za Tg. Dva molekula Tg za koja su vezana po dva atoma joda, zajedno generišu T4. Broj 4 označava četiri atoma joda. Ukoliko se vežu dva Tg od kojih jedan ima dva, a drugi jedan atom joda, nastaće T3. Štitna žlezda luči znatno veće količine T4 u odnosu na T3, dok je T3 nekoliko puta metabolički aktivniji. Većina T3 nastaje u drugim organima, pretežno jetri, prilikom dejonizacije. U tom procesu T4 ostaje bez jednog atoma joda. Ukoliko prilikom dejonizacije T4 izgubi pogrešan atom joda (iz unutrašnjeg umesto spoljašnjeg prstena), nastaje reverzni T3 (rT3) koji je biološki neaktivan. Povećana konverzija T4 u rT3 nastaje usled stresa ili nekog ozbiljnijeg oboljenja organizma.

T4 i T3 se kroz krv prenose vezani za neki od plazminih proteina, najčešće za TBG (thyroid binding globulin). Dok je hormon vezan za protein on je neaktivan. Tek mala količina je slobodna i aktivna (0.3% T3 i 0.03% T4). Slobodni hormoni ispred oznake dobijaju ”F” od ”free”, tj ”slobodan” (FT3, FT4). Velike količine estrogena povećavaju količinu TBG-a, koji će vezati više tiroidnih hormona. Time preostaje manje slobodnih hormona koje bi organizam mogao koristiti i zato se javljaju simptomi hipotireoze iako je ukupan broj hormona zadovoljavajući.

Iako jod ima značajnu ulogu u pravilnom funkcionusanju štitne žlezde, ne preporučuje se dodatno uzimanje joda jer je odavno uvedeno jodiranje raznih prehrambenih proizvoda, soli na prvom mestu. Nekada je nedostatak joda bio glavni uzrok hipotireoze, ali danas to nije slučaj. U Japanu se konzumira jod u većim količinama zbog veće zastupljenosti hrane iz mora, a povećan je broj naročito Hašimoto hipotireoze.