Sindrom policističnih jajnika (polycystic ovary syndrom - PCOS)

Izgleda kao da skrećem sa teme, ali iznenađujuće je koliko Hašimoto i sindrom policističnih jajnika imaju zajedničkog.

Sindrom policističnih jajnika je prvenstveno disbalans polnih hormona (najbitniji su estrogen, progesteron, testosteron). Kao posledica disbalansa mogu se javiti i ciste na jajnicima. Reč sindrom ukazuje da ovo nije bolest, već skup međusobno povezanih simptoma.

Osoba može imati neke ili sve simptome koji se vezuju za ovaj sindrom. Najčešći su :

• povišen estrogen u odnosu na progesteron 
• poremećen odnos FSH:LH u korist LH
• ciste na jajnicima
• ciste na dojkama
• povišen testosteron
• povišen androstendion
• gojaznost
• dijabetes
• povišeni holesterol i trigliceridi
• akne
• pojačana maljavost.

Najčešći uzrok sindroma policističnih jajnika je povišen nivo insulina. Previše insulina u krvotoku podstiče jajnike da prave isuviše testosterona. Visok nivo insulina i testosterona utiče na pravilan razvoj folikula u jajnicima. Kao rezultat, razvija se više od jednog folikula, ali ni jedan u dovoljnoj meri. Nedozreo folikul ostaje u jajniku i pretvara se u cistu i ne dolazi do ovulacije. Ovo je jasan uzročnik anovularnih ciklusa i neplodnosti.

Ukoliko nije došlo do ovulacije, neće nastati ni žuto telo koje bi lučilo progesteron. Na ovaj način nastaje disbalans između estrogena i progesterona, čak i kada je nivo estrogena ostao normalan. Ovaj disbalans je poznat kao estrogenska dominacija.

Povišen nivo LH i insulina stimulišu jajnike da proizvode androgene hormone (testosteron, DHEA, androstendion). Istovremeno, insulin i testosteron sprečavaju stvaranje SHBG (sex hormone binding globulin). To je protein za koji se vezuju estrogen i androgeni hormoni. Ukoliko manjka ovog proteina, u krvotoku se pojavljuje više slobodnog estrogena i androgenih hormona, koji tako postaju dostupniji ostalim ćelijama i time pojačavaju svoje dejstvo. Na taj način se javlja pojačana maljavost, akne,...

Dijagnozu PCOS-a je nekada lako postaviti, a nekada baš i ne. Uzrok tome je što svaka osoba može imati drugačiji skup simptoma i drugačiji nivo poremećaja hormona. Neke od osnovnih laboratorijskih analiza koje ukazuju na PCOS su:
- FSH:LH, 2. dana ciklusa
- estrogen
- progesteron, 2. i 21. dana ciklusa (pokazuje da li je bila ovulacija)
- prolaktin
- slobodni testosteron
- androstendion
- DHEAS
- 17-OH progesteron (za isključivanje bolesti adrenalnih žlezda)
- lipidni status (ukupni holesterol, LDL, HDL, trigliceridi)
- glukoza, nakon 12 sati bez jela
- GTT, test opterećenja glukozom sa merenjem insulina

Tretman za PCOS je donekle individualan, ali postoje i genealne smernice za sve. Na prvom mestu treba raditi na uklanjanju uzroka. Prvenstveno se treba pozabaviti regulacijom povećanog lučenja insulina. Ovo je svakako i najvažnije jer je uzročnik PCOS-a, ali i dijabetesa koji dalje mogu da utiču na zdravlje svih organa. Smanjenje upotrebe šećera je najbitniji korak. Najefikasnije je prestati sa upotrebom čistog šećera (beli, žuti, od trske), a potom smanjiti i unos prostih ugljenih hidrata (hleb, peciva i testenine od belog brašna, beli pirinač, slad, med). Potrebno je održavati nivo šećera u krvi u optimalnim vrednostima. To takođe znači i da ne treba dozvoliti ni prejedanje niti nivo gladovanja, jer te fluktuacije glukoze u krvi dovode do fluktuacija insulina. Redovni, ne obimni obroci su prvo što se treba uvesti kao zdrav stil života. A tu je i nezaobilazna fizička aktivnost. Ona podstiče ćelije da bolje iskorištavaju glukozu, što smanjuje potrebe za dodatnim lučenjem insulina. To ne znači da se treba forsirati vežbanjem u teretani. Redovna šetnja od sat vremena će već značajno doprineti ovom cilju. Uobičajena terapija koja pomaže u ovoj fazi je metformin (gluformin, glukofaž) koji će endoktinolog prepisati u adekvatnoj količini.

Upotreba odgovarajućih semenki može pomoći u regulaciji progesterona i estrogena. Potrebno je uz doručak uzimati po dve supene kašike nekih od semenki i to: u prvoj polovini ciklusa, da bi proizvodili valjani estrogen kombinuju se mleveni lan i bundevino seme (može i samo jedna od vrsta ovih semenki), a u drugoj polovini ciklusa, da bi smo podstakli proizvodnju progesterona, uzimaju se seme suncokreta i/ili susama.

Mnogi endokrinolozi će preporučiti upotrebu nekih od kontraceptivnih pilula, naročito onih koji u sebi imaju i anti androgene supstance, kao što je slučaj sa Diane-35. Upotreba ovih tableta podiže nekoliko pitanja. Neke žene imaju predispoziciju ka trombofiliji, a ove tablete je dodatno podstiču i to može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme . Cilj tablete je da se uspavaju jajnici da bi opala produkcija androgenih hormona i tako se vratio balans/prevlast ženskih polnih hormona. Mnogi smatraju da je to samo privremeno rešenje i da se prestankom uzimanja tableta sve vraća na staro. No, ovo ostaje kao otvoreno pitanje jer ženama kojima je cilj trudnoća, ostanu u drugom stanju vrlo brzo nakon prestanka ove terapije. Nekima se dodatno prepisuju lekovi koji podstiču ovulaciju (klomifen), što može pomoći u vraćanju balansa između progesterona i estrogena.

Više je puteva ka vraćanja hormona i celog organizma u stanje ravnoteže. Koji je Vaš lični put, zavisi samo od Vas. No, svaki od njih počinje Vašom željom da pomognete svom telu, a ono će vam vratiti zdravljem i zadovoljstvom.

Od Majre do endokrinologa

Da li da budem iznenađena da je Majra bila u pravu?
Ne znam da li sam srećnija što sam naišla na Majru ili što sam napokon došla do endokrinologa koji zna svoj posao i obavlja ga sa željom da zaista reši problem.
Nakon testova hormona (2. i 21. dan) i testa “opterećenja” glukozom, ispostavilo se da mi hormoni zaista nisu kakvi bi trebalo da budu. I da, Majra je bila u pravu da zaista imam začetak insulinske rezistencije.

Insulinska rezistencija
Nakon što pojedemo nešto slatko (šećer, med) ili puno skroba (krompir, hleb, testenina), to se razloži na glukozu koju organizam koristi kao izvor energije. Glukoza u krvi raste, pankreas luči insulin. Inuslin je taj koji ”otključava vrata” ćelije i predaje joj glukozu. Ukoliko ćelija postane rezistentna (otporna) na insulin, ta vrata će ostati zaključana. S obzirom da pankreas dobija informaciju da i dalje ima puno šećera u krvi, on luči još više insulina. Tako ojačana insulinska vojska, uspeva da prosledi glukozu do ćelija, a višak pretvori u masnoću (trigliceride) koji će se nataložiti u jetri, uskladištiti kao masne naslage ili pretvoriti dalje u holesterol.
Kad duže vreme postoji ova borba i pojačano lučenje insulina, pankreas se iscrpljuje i u krajnjem momentu prestaje da luči insulin ili ga luči u malim količinama. To je momenat kada je nastupio dijabetes (šećerna bolest).
Insulinska rezistencija je prvi stadijum, koji je moguće ustanoviti tek OGTT (oral glucose tolerance test). Ovim testom se unosi veća količina glukoze (75 ili 100g) i svakih 30/60 minuta se mere količine glukoze i insulina u krvi. Test traje dva ili više sati. Kod potpuno zdravih osoba, insulin se za to vreme poveća do određene granice, a po isteku vremena trajanja testa vrati na početnu vrednost (isto važi i za glukozu). Ukoliko postoji insulinska rezistencija, početne vrednosti glukoze i insulina mogu biti potpuno normalne. No, u toku testa će se izlučiti i nekoliko puta više insulina od normalnog. Do kraja testa insulin ne stigne da se spusti na početnu vrednost, a zbog toga glukoza može pasti i ispod donje granice. Zato je bitno nositi proteinski obrok koji se pojede odmah po završetku testa. U spurotonom se skoro srušite kao ja, jer mi niko nije rekao za to, pa mi je trebalo petnaest minuta da dodjem do hrane i još toliko da se oporavim.
Preddijabetes je drugi stadijum, kada su povišene vrednosti glukoze izmerene ujutro nakon ne konzumiranja hrane 12 sati.
Dijabetes je poslednji stadijum, kada je vrednost jutarnje glukoze znatno iznad dozvoljenih vrednosti.

Ako se insulinska rezistncija ustanovi na vreme, mnogo je lakše pobediti je, da se za destak godina ne bi razvila u dijabetes. Najbitnije je izbaciti šećere da ne bi postojali skokovi i padovi glukoze i insulina u krvi. Manji a češći obroci su veoma bitni za održavanje neke srednje količine glukoze. Takođe, stara priča o fizičkoj aktivnosti opet dolazi na scenu. Vežbanjem/šetnjom, ćelije ponovo postaju osetljive na insulin, pa nije potrebno da ga pankreas luči u velikim količinama. Možda je zapravo priča ta da je zbog vežbanja ćelijama potrebno više energije, za razliku od pasivnih, uspavanih ćelija koje su lenje da ustanu i otvore vrata jer im nije potrebna dodatna energija za lenčarenje.

Moj endokrinolog mi je predložila tri meseca nekonzumiranja šećera i meda ni u tragovima, a da bi sve to išlo brže, uvela mi je i minimalnu dozu gluformina (metformin), jednu tabletu od 500 mg. Znam da mnogi imaju stomačne probleme od njih u početku, zato je potrebno početi sa manjim količinama (250 mg) i to uz ručak.
Videćemo kako će ova promena uticati na moj insulin i holesterol. Nešto više od nedelju dana nisam okusila šećer čak ni u dragoj mi jutarnjoj kafi. Nisam ljubitelj slatkoga, ali jutarnja kafa više nema isti ukus braon šećera. Šmrc. Umesto šećera, počela sam da koristim steviju. Ona je baaaš slatka, ali joj je glukozni indeks nula, što znači da ne povećava nivo glukoze niti insulina u krvi. No, meni se ne sviđa nešto posebno jer ima ukus belog šećera koji nikad nisam volela.

Sve više se insulinska rezistencija povezuje sa sindromom policističnih jajnika (PCOS-polycystic ovary syndrom), tačnije obrnuto. O tome u sledećem postu.

Dr Majra Sapargalieva

Sticajem raznih sticaja, dođoh i do Majre. Verovatno mnogi već znaju o njoj. Ukratko, ona je ruski doktor medicine, specijalizovana za "auro-testiranje i biolokaciju" (apr). Oni koji razmišljaju samo u okvirima zapadnjačke medicine mogu stati ovde sa čitanjem. :)

Otišla sam iz čiste radoznalosti. Baš zato što čeznem za doktorom koji će me posmatrati kao celinu, a ne kao skup izolovanih organa, pokušah sa Majrom. Dve nedelje pre pregleda kod Majre, bila sam na kontroli kod endokrinologa na VMA. Kada sam endokrinologa pitala zašto mi konstantno pada FT3, njen odgovor je bio da nju FT3 uopšte ne interesuje i da to nikada ni ne traže u analizama, već samo TSH i FT4. Da sam drugačija osoba verovatno bih zaplakala, ali ovako sam zapečatila svoja osećanja prema endokrinolozima kao "duboko razočarana". To mi je bila krajnja potvrda da sam sama sebi jedina nada.

Pregled kod Majre je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Žena je direktna, ali veoma logična u svom izlaganju i pokušaju da pacijentu objasni uzročno-posledične veze.

Sve kreće od estrogena. Povećana količina estrogena uzrokuje smanjenje progesterona. Ovaj utiče na hormon c, koji utiče na hormon d, ... I tako dođosmo do toga da ja imam Hašimoto. Inače, apsolutno joj ništa nisam rekla od čega bolujem. Samo sam joj rekla da nešto nije u redu i da želim da me pregleda. Bilo je zapanjujuće napokon čuti nekoga da izgovara rečenicu : sve ima svoj uzrok, samo je pitanje da li lekari umeju da ga razumeju/prepoznaju.
Nastavak uzročno-posledične veze je stigao do tačke da svi ti hormonski disbalansi dovode do problema sa pankreasom i insulinske rezistencije. To je zaista tačka preko koje se nesme preći. Insulinska rezistencija zapravo znači dijabetes, koji praktično uzrokuje odumiranje ćelija, a potom i čitavih organa.

Sve što mi je rekla se apsolutno uklapa u sva moja mala istraživanja. Dominacija estrogena je tema koja postaje sve zastupljenija u istraživanjima okidača Hašimota.

Poenta cele priče je da ne treba posmatrati organ niti samu bolest kao entitet izdvojen od svega. Organizam je jedna funkcionalna celina. Samim tim bolest koja se manifestuje na jednom organu ne mora biti bolest tog organa. Bolest može biti posledica disbalansa celog organizma i treba je lečiti kao takvu.

Majrina daljnja uputstva za mene su bila vađenje polnih hormona 2., 14. i 21. dan ciklusa da bi se utvrdilo koji hormon odstupa od očekivanog ponašanja. I naravno, da nađem dobrog endokrinologa koji će se pozabaviti time (ah!). Njena uobičajena terapija je fosilizovana smola koja sadrži sve minerale neophodne organizmu. Što opet naslućuje da je uobičajeni glavni uzrok svim bolestima nedostatak minerala u hrani.

Štitna žlezda i holesterol

I tako mi kažu : ne jedi masno, ne jedi prženo, ne jedi slatkiše. A ja ne volim slatkiše, ne volim masno i ne jedem ništa od toga, a holesterol raste i raste.

Štitna žlezda pored svojih mnogobrojnih funkcija učestvuje i u metabolizmu masti. Koga interesuju detalji, evo studije iz 2011 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3109527/.

Pogledala sam sve svoje rezultate i napravila ovaj zanimljivi grafikon.

 

Vrednosti su iskazane u procentima dozvoljenog opsega za LDL i FT3. FT3 nije baš najpreciznije predstavljen u srednjem delu grafa, jer moja draga endokrinolog nije zainteresovana za njegove vrednosti. Zbog toga imam vrednosti FT3 samo na početku i kasnije kada sam sama počela da analiziram situaciju. No, svejedno je jasan trend. Što su manje vrednosti FT3, to je veći LDL.

Najveći deo holesterola se generiše u organizmu, a manji deo se unosi hranom. Što je najzanimljivije, holesterol se u organizmu generiše iz ugljenih hidrata, a ne iz masti. Holesterol je veoma bitan za pravilno funkcionisanje organizma. On je gradivna materija mnogih hormona, ćelija, a sam mozak je sačinjen uglavnom od holesterola. Zato mislim da pametni ljudi moraju imati viši holesterol da bi mogli da snabdeju svoj pametni mozak :) . Takođe, holesterol je taj koji popravlja. Ako negde nastane neka infekcija, on je taj koji ide da "zakrpi ranu".

Ključni razlog povezanosti hipotireoze i povišenog holesterola je u tome što FT3 reguliše LDL receptore, koji su zaduženi za izbacivanje viška LDL-a iz krvi. Dakle, ukoliko nema dovoljno FT3, praktično se smanjuje čišćenje krvi od LDL-a.

Sva mudrost je tu, a sada treba nekako povećati FT3. Počinjem sa selenom 50 mikrograma dnevno. Preporučuje se 200, ali ipak želim polako da uvodim nove dodatke.

Kako sve funkcioniše

Da bismo razumeli gde sve može da krene naopako, treba znati kako sve funkcioniše ili bi trebalo da funkcioniše.

Hipotalamus : TRH
Hipofiza : TSH
Štitna žlezda : T4, T3
Jetra : T4->T3

• Hipotalamus je deo mozga koji, između ostalog, reguliše rad endokrinih žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Kada registruje potrebu za hormonima štitne žlezde, hipotalamus luči TRH (Thyrotropin-releasing hormone, Tireotropin oslobađajući hormon).
• TRH utiče na hipofizu da počne sa lučenjem tireotropina, tj TSH (Thyroid stimulating hormone, Tireostimulišući hormon).
• TSH utiče na štitnu (tiroidnu) žlezdu, koja luči T4 (tiroksin) i T3 (trijodotironin). Štitna žlezda većinom luči T4, a samo u malim količinama T3. T4 je neaktivna, a T3 aktivna forma ovog hormona.
• Jetra je najviše zadužena za pretvaranje T4 u T3 u procesu dejonizacije.

Nastanak T4 i T3 hormona

Folikuli štitne žlezde proizvode protein tiroglobulin (Tg). Uz pomoć enzima tiroperokisaze (TPO), jod se vezuje za Tg. Dva molekula Tg za koja su vezana po dva atoma joda, zajedno generišu T4. Broj 4 označava četiri atoma joda. Ukoliko se vežu dva Tg od kojih jedan ima dva, a drugi jedan atom joda, nastaće T3. Štitna žlezda luči znatno veće količine T4 u odnosu na T3, dok je T3 nekoliko puta metabolički aktivniji. Većina T3 nastaje u drugim organima, pretežno jetri, prilikom dejonizacije. U tom procesu T4 ostaje bez jednog atoma joda. Ukoliko prilikom dejonizacije T4 izgubi pogrešan atom joda (iz unutrašnjeg umesto spoljašnjeg prstena), nastaje reverzni T3 (rT3) koji je biološki neaktivan. Povećana konverzija T4 u rT3 nastaje usled stresa ili nekog ozbiljnijeg oboljenja organizma.

T4 i T3 se kroz krv prenose vezani za neki od plazminih proteina, najčešće za TBG (thyroid binding globulin). Dok je hormon vezan za protein on je neaktivan. Tek mala količina je slobodna i aktivna (0.3% T3 i 0.03% T4). Slobodni hormoni ispred oznake dobijaju ”F” od ”free”, tj ”slobodan” (FT3, FT4). Velike količine estrogena povećavaju količinu TBG-a, koji će vezati više tiroidnih hormona. Time preostaje manje slobodnih hormona koje bi organizam mogao koristiti i zato se javljaju simptomi hipotireoze iako je ukupan broj hormona zadovoljavajući.

Iako jod ima značajnu ulogu u pravilnom funkcionusanju štitne žlezde, ne preporučuje se dodatno uzimanje joda jer je odavno uvedeno jodiranje raznih prehrambenih proizvoda, soli na prvom mestu. Nekada je nedostatak joda bio glavni uzrok hipotireoze, ali danas to nije slučaj. U Japanu se konzumira jod u većim količinama zbog veće zastupljenosti hrane iz mora, a povećan je broj naročito Hašimoto hipotireoze.

Laboratorijski nalaz

Prva situacija sa kojom se susretnemo nakon dijagnoze Hašimota je tumačenje laboratorijskih rezultata. Tu naravno postoji puno varijacija na temu s obzirom da je i broj činioca funkcije veliki. Nekoliko glavnih parametra za prepoznavanje Hašimoto hipotireoze i za određivanje terapije su TSH, FT3, FT4, TPOAb i TgAb. (Referentne vrednosti su poslednji put menjane krajem 2013. godine.)

TSH
Thyroid Stimulating Hormone, odnosno hormon koji podstiče rad štitne žlezde. Kod prvih nalaza veoma je bitna vrednost ovog hormona, naročito u kombinaciji sa vrednostima ostalih navedenih hormona.
Ukoliko je vrednost TSH visoka (preko 4 mikro IU/ml) organizam daje znak da nema dovoljno hormona tiroidne (štitne) žlezde. Uobičajeno je ovo znak hipotireoze. "Hipo" ovde označava manjak tiroidnih hormona.
Niska vrednost TSH (manja od 0.5, čak i blizu 0) može imati više značenja. U zavisnosti od vrednosti drugih hormona ovo može ukazivati na hipertireozu, na problem sa hipofizom ili se može tumačiti kao dobar rezultat.
Kod ljudi koji uzimaju hormonsku terapiju, optimalne vrednosti su izmedju 0.5 i 2.

FT4
Free thyroxine, slobodni tiroksin. Ovo je osnovni hormon koji proizvodi štitna žlezda. "Slobodni" označava da je ovo količina nevezanog, slobodnog hormona. Hormon T4 služi kao transport tiroksina od štitne žlezde do jetre, gde se pretvara u T3, koji je aktivni oblik ovog hormona. T3 je hormon koji organizam koristi za svoje pravilno funkcionisanje.
Manjak ovog hormona ukazuje na hipotireozu. Manjak nije samo kada su hormoni ispod referentnih vrednosti, već i ako su u donjem delu dozvoljenog opsega.
Optimalne vrednosti su iznad polovine dozvoljenog opsega (za opseg 12-22 poml/l, to znači 17 i više).

FT3
Slobodni trijodtironin. Rezultati ovog hormona moraju se posmatrati u kombinaciji sa rezultatima FT4.

• Nivo FT3 u gornjim granicama dozvoljenog, a FT4 u donjim, označava hipotireozu, bez obzira na vrednosti TSH. U ovom slučaju organizam intenzivno transformiše FT4 u FT3 koji je neophodan organizmu, a štitna žlezda ne proizvodi dovoljno FT4. U ovakvoj kombinaciji se dešava da pacijent nema izražene simptome ove bolesti. 
• Manjak FT3 i manjak FT4 je jasna kombinacija hipotireoze.
• Dovoljno FT4, a manjak FT3 može imati uzrok u nedovoljnoj konverziji FT4 u FT3. Razlog može biti loša jetra, manjak neophodnih minerala. 
• FT3 u gornjim granicama i optimalni FT4, može biti dobar znak, no ukoliko i dalje postoje simptomi hipotireoze, uzrok može biti u preopterećenju adrenalnih žlezda i niskom kortizolu. U ovom slučaju organizam nije u stanju da upotrebi FT3 koji mu je dostupan u krvotoku. Potrebno je adrenalne žlezde dovesti u red. 

TPOAb
Thyroid Peroxidase antibody. Prisustvo ovih antitela je glavni pokazatelj Hašimoto tireoze. Ona ukazuju da imuni sistem uništava štitnu žlezdu i otuda je Hašimoto autoimuna bolest, a ne primarno bolest štitne žlezde. Ovde nema mnogo filozofije oko vrednosti. Vrednost treba da je bliska nuli. No, jednom kad se detektuju antitela, ona mogu da rastu, ali mogu i polako da opadaju kako se smanjuje upala.

TgAb
Tiroglobulinska antitela. Kao i kod TPOAb, ukazuju na autoimunu bolest.

Nakon dijagnostikovanja Hašimota, u narednim posetama endokrinolog gleda samo vrednosti TSH i FT4. Smatram da to ne može biti dovoljno ako je cilj izlečenje ili težnja istom. Neophodno je organizam posmatrati u celosti, a ukoliko se ignorišu vrednosti FT3, moguće je neuvideti dodatni problem. Zbog toga se često dešava da pacijent ima simptome hipotireoze iako endokrinolog smatra da ne treba menjati količinu terapije. To svakako može biti istina, ali je istina i da treba uraditi još nešto.

Moja priča

Kada sam napunila 30 godina, lekar me je sasvim usput pitao da li imam strumu. Bio je siguran da ja znam za to, a ja sam pokušavala da se prisetim da li znam tačno značenje reči struma. Uradio mi je analizu krvi i imao šta da vidi. TSH 27, TPOAb > 1000. Nisam videla burniju reakciju lekara od njegove. Skočio je, rekao kako moram odmah u bolnicu i momentalno me odveo kod endokrinologa da pogleda rezultat. Srećom, nije to moralo ići tako dramatičnim putem. Već nakon mesec dana euthyrox-a, TSH je spao na 3.43, ali novi slučaj Hašimoto hipotireoze je rođen!

Ispalo je da smo sasvim slučajno otkrili šta se dešava, a istina je da sam tog leta imala priličan stres na poslu, rad subotama, rad do kasno, jurenje suludih rokova... I sve je moglo da traje i duže, a da niko ne zna šta se dešava mom organizmu. To je bio jedan od zdravstveno najtežih perioda u mom životu. Malaksalost, glavobolja, zamor, nestabilnost hoda bili su konstante. Mimo tih par meseci, nisam imala mnogo simptoma hipotireoze. Da li je moguće da je TSH toliko skočio za dva meseca, ne znam.

Lečenje je teklo uobičajenim tokom. Nakon dva meseca praćenja, endokrinolog je ustanovila dozu euthyrox-a koja mi odgovara. Nakon godinu dana manja korekcija i to je to. I privatni i državni endokrinolog su se držale iste priče : autimuna hipotireoza, ne možeš ništa izmenti sem da piješ hormonsku terapiju do kraja života. S obzirom da su mi i stariji prijatelji govorili da je to tako, nisam ulazila u dublju analizu. No, vremenom sam postala nemirnija pri pomisli da ne mogu da utičem na zdravlje svog organizma. Računam, ako oni ne znaju kako dolazi do autoimune bolesti, kako mogu da im verujem da ja ne mogu da utičem na njen dalji tok.

Pre dve godine počela sam malo da istražujem kako ishranom menjati funkcionisanje organizma. U početku sam bojažljivo ispitivala kako reagujem na određene promene, a sada uz više informacija i endokrinologa širom sveta i ljudi koje muči ista muka, moja odlučnost jača. Na kraju, tačnije na početku, naš organizam je satkan od dela materije koju unosimo u njega.

Zbog mnogo nesortiranih korisnih informacija, počinjem da zaboravljam neke od njih. Zato nameravam da pišem ovaj blog kao potsetnik sebi, a možda bude i pomoćna informacija ljudima na našem govornom području.